Ekipa Borca je sinoć na Gradskom stadionu u Banjoj Luci savladala ekipu Posušja rezultatom 1:0.
Mnogo bure, još više zgražavanja, a najviše podsmijeha je podigla sinoćnja utakmica sedmog kola Premijer lige Bosne i Hercegovine u Banjoj Luci. Borac je slavio pobjedu rezultatom 1:0, ali rezultat je bio u drugom planu.
U prvom planu je bio Haris Halkić, glavni arbitar utakmice, koji se svojski potrudio da napravi cirkus i da ne dopusti da domaća ekipa bude i najmanje ugrožena. No, nije to nešto na što nismo navikli.
Ono što je postala novina u posljednje vrijeme, tačnije od dolaska na tu funkciju, jeste ponašanje Milana Tegeltije, predsjednika Upravnog odbora Fudbalskog kluba Borac. Svi znaju ko je Milan Tegeltija i koliko je blizak Miloradu Dodiku, njegovom režimu i njegovoj politici. Svi također znaju da je zbog toga i došao na pomenutu funkciju.
Tegeltija ne prestaje da uveseljava šire narodne mase svojim javnim istupima, posebno na Twitteru. Ne propušta priliku da nakon svake utakmice Borca, ma kako utakmica završila, spomene "sarajevske medije", "političko sarajevo", a još mu fali da u maniru Seje Sexona iz Zabranjenog Pušenja počne tlapiti o "zavjeri ustaško-džihadskoj".
Tako je bilo i ovoga puta. Nema veze što je Borac pobijedio, nema veze ni što je do te pobjede došao na krilima Harisa Halkića, predsjednika Borca uveseljava nešto drugo...
"Tri boda i presmiješno siktanje i pljuckanje otrova SA sportskih portala nad svakom pobjedom Borca, popravilo mi je raspoloženje nakon sinoćnje utakmice koju je Borac odigrao loše i dobio uz veliku dozu sreće odličnu ekipu Posušja. Džaba vam siktanje najbolji pobjeđuju i kad igraju loše", napisao je Tegeltija na svome Twitter nalogu.
3 бода и пресмијешно сиктање и пљуцкање отрова СА спортских портала над сваком побједом Борца, поправило ми је расположење након синоћње утакмице коју је Борац одиграо лоше и добио уз велику дозу среће одличну екипу Посушја. Џаба вам сиктање најбољи побјеђују и кад играју лоше.
— Милан Тегелтија (@Milan_Tegeltija) September 18, 2023
To dovoljno govori o tome šta predstavlja najveću radost za predsjednika Borca, koliko mu je stalo uopće do Borca, ali i o njegovom "karakteru" kojeg najbolje opisuje veza između jednog dijela lica i jednog dijela obuće.